ima prelep glas, sviđa mi se kako gradi melodije i harmonije
instrumenti, i produkcija generalno, super zvuče
ovaj žanr, neki soul/r&b, je uvek lep za slušanje, opusti me prosto
peva, koliko sam pokupila, o svetu i ljudima i društvu i to je lepa promena, za mene barem
sviđa mi se kako skoro svaka pesma prelazi u drugu skoro neprimetno
u right on u desnom uvu mi drka neki kao narezani lenjir i to mi smeta ali sem toga nemam neke kritike
omiljena pesma možda inner city blues? ne razlikuju se previše pesme pa nisam nešto pamtila po nazivima, ali mi je to skroz ok, ovo je više kao jedna pesma od pola sata nego album, sviđa mi se to
kratko ali koncizno. dok je tekst pesama mogao da bude i na japanskom, toliko je nebitno šta pričaju, sama instrumentalizacija, produkcija, melodije, rifovi itd. čine samu ploču (već krenula da se pretencioziram), i čine je genijalnom. nemam mnogo dubokih misli, prosto kad čujem ove bubnjeve i sve zabavne prelaze i filove koji su svuda po albumu, ne mogu da makar ne mašem glavom, a kamoli celim telom. smoke on the water, highway star i lazy kao pesme koje su se istakle, barem na ovo prvo slušanje. mnogo volim ovaj, navodno, hard rok, mada ne znam šta je ovde tačno hard. moram bolje da se upoznam sa definicijom hard roka.
super stupid je CRAZYYY
ok prdeži su već too much wtf ahhahahahahahahahahah
veoma neozbiljan album u neku ruku? jer kako je na početaku ploče onako introspektivna, melanholična skoro pesma koja ti totalno preuzme kontrolu nad emocijama u dobrom smislu (bez zezanja najunikatnija prva pesma na albumu koju sam ikada čula, kakva gitara auf), a na kraju imamo pesmu koja zvuči kao kad bi las vegas bio komad metala koji kad staviš u mikrotalasnu eksplodira? ako to ima smisla? zašto čujem prdežeee lollllll. ali poštujem! sredina albuma je super, funky, rocky, veoma zabavno za slušanje, ali možda su u nekim trenucima svi ti isprepletani sintisajzeri i gitare i sve malo too much. ali opet, stvarno ima neverovatnih muzičkih momenata, kao npr u maggot brain i stupid crazy. veoma zanimljiva ploča definitivno.
why is he whispering in my ear im scared - twilight zone mi se sviđa
prva pesma je zapravo kao neka 20-ominutna rok opera, its nice! sviđa mi se što ima jasno podeljene odeljke, odnosno "činove" i što je veoma dinamična instrumentalizacija. dont ask me what hes singing about i dont know bout all that! lep je ostatak albuma samo što eto, nisam pala na dupe. ali ima zaista kul momenata i stvarno su lepe melodije i generalno dobro zvuče pesme. to su takva opšta mesta ali nemam ništa mnogo specifično da kažem sryyyy. nisam prevelik fan ovog skičanja što nazivaju pevanjem, ali to generalno ne volim. ovde je podnošljivo donekle, svakako ima mnogo lepši glas kad normalno peva. bubnjevi i gitara su strava zapravo.
au brate ovo je dobro. tako groovy i zabavno a tek sam na prvoj pesmi hahahahahah.
HAHAAHAHAH ZAŠTO MI MAJKL DŽEKSON I POL MEKARTNI PRIČAJU U SLUŠALICE IM CRYINGGGG ali for real kako nisam znala nikad pre da su njih dvojica imali pesmu zajedno? i to na thrilleru? crazy.
thriller najbolja pesma ikada napravljena confirmed one minute in. ok smeh na kraju je goofy BUT I LOVE IT.
uvod u beat it. auf. kucanje na vrata pred solo gitare: absolute cinema.
brate ovaj three single run je ludilo, brate thriller beat it i billie jean. kolko puta mogu da kažem CRAZYY! bas solo so funky.
ovo UGH u pretty young thing is so unserious lol. ali predobar hook.
mislim da jedino ovu poslednju pesmu the lady in my life nisam nikad ranije čula, sve ostale, ok sem pol mekartni pesme, znam, što je!!!! crazy!!!! album (ovog i prošlog) milenijuma?
ok gotovo slušanje: toliko zaraznih melodija, nenormalno dobre produkcije i neverovatnih vokala na jednom albumu. uau. ne znam šta više reći.
"i never sleep cause sleep is the cousin of death" - OKAYYYYYYYY
"I can't call it, the beats make me fallin' asleep
I keep fallin', but never fallin' six feet deep" - bars
"Versatile, my style switches like a faggot
But not bisexual, I'm an intellectual of rap" - AHAHAHHAHAHA
"When I dress, it's never nothing less than Guess" - koja diva
poslednja pesma sempluje human nature sa thriller koji sam juce slusala, coincidence? i think NOT!
"givin' mics men-e-strual cycles" BRUHH HAHAHA
ma super je ovaj album, moj prvi hip hop/rep album u ovom projektu. mozda i prvi rep album ikada, ne znam, ali ne slusam rep to je cinjenica. svakako, ovo je bilo toliko zabavno brate, a plus produkcija je super, the beats and the bars are fireeeeeeee!!! zanimljivo je malo promeniti zanr koji slusam jer onda i moram drugacije da pristupim slusanju, odnosno moram da pratim tekst pesama na ekranu ako zelim ista da razumem jer ne cujem ja to nista, pogotovo kad prvi put slusam pesmu. ima dosta semplovanja ali dobro to je taj hip hop nacin i guess, svakako je to dobro uradjeno, ima puno dzez pesama koje su semplovali, odatle uglavnom dolazi klavir u miks i to mi je super!
za sad mi se ne svidja njegov glas ne znam kako cu ovo da slusam 2 sata, lets see. treca pesma odjednom hevi metal???? zanimljivo... miksing je uzasan, brate nije ti ovo 1950. vec '95. mozete malo da se potrudite, ne cujem vokale lepo, svi instrumenti su pomesani?! poslusala sam ready for it kao kontrolnu pesmu i to zvuci prelepo kao i uvek znaci nisu moje slusalice krive. ali ok ajde sad o samoj muzici. za sad smo u tri pesme culi tri razlicita zanra i cetvrta pesma koja je sad pocela zvuci kao opet novi zanr? here is no why je prva pesma koja mi se dopada. ali izgleda da su prve dve pesme misdirections i da je ceo album zapravo hard rok npr, to mi se svidja! bullet with butterfly wings mi se svidja! i ova sledeca, ok mozda sad krecemo sa dobrim pesmama, svi imaju pravo na klimav pocetak. a bubnjevi stvarno jesu dobri ne moze se reci. zanimljivo je sto cover art za album izgleda kao sto zvuci prva pesma, ali onda okrenu zanr sledecih pesama za 180 stepeni. THIS GUITAR FUCKSS OKAYYYYYY! ove pesme sve su bile super do sada, sve skoro bi mogle da sviraju tokom zavrsne spice nekog coming of age filma iz kasnih devedesetih i to je veoma dobra stvar. navikla sam se na glas pevaca, ide skroz uz ovaj zvuk. muzzle je bila strava pesma. svidja mi se ovaj split sound sto urade u porcelina of the vast ocean i svidja mi se pesma, veoma je dinamicna, nemas osecaj da traje 10 minuta. ok sad mi je u levom uhu neko neproporcionalno glasno pistanje. imaju i mirnije pesme, fino fino. uuuuuuuffffffff transition iz wbftt u bodies GRAHH. 1979 je bas lepa nostalgicna pesma. ok bas vole da naprave skok sa jednog na potpuno peti vajb lol, ali postujem, sa ovako dugackim albumom to je neminovno. na pesmi 21 i malo mi je vec too much, iako je dobra muzika. lowkey incel vibes od xyu. ali na dobar nacin kind of? zasto rezi na mene :( crazy gitara ponovo! jejj malo prijatnog klavira. ne znam da li sam ikad u zivotu cula fade IN u pesmi kao u by starlight uau. veoma sladak kraj albuma sa pesmom gde pevaju svi clanovi benda, bitlsi vajb totalno. zvanicno gotov album. veoma veoma je dugacak. ali opet nekako ne mogu da kazem da bih volela da je kraci. toliko dugo sam sedela ovde i slusala ga da mi sad malo nedostaje glas bili korgana. ali da, pocetak je kao sto sam vec ustanovila bio klimav, ili verovatnije da ja nisam znala sta da ocekujem, ali album je zapravo veoma dobar i pesme su super i malo cak i zarazne i svidja mi se kako eksperimentisu sa zvukom, instrumentalizacija je super kad mozes da provalis koji instrument svira lol. miks je stvarno katastrofa na nekim pesmama ali na nekim je dobar tako da je to mozda cak i namerno. za ovako dugacak album valja i ovako dugacka recenzija, mada nemam nista vise da kazem! sem: ovaj album je moja enemies to lovers prica.
htela sam da pisem utiske kad zavrsim ali krenuo je saksofon u pesmi i to sam prosto morala da zabelezim. i njen glas me iz nekog razloga podseca na fionu apple. opet saksofon (palac nagore). jako lep i prijatan album, bas me je opustio. mnogo postujem umetnike koji prave skoro sami svoju muziku i to je slucaj za ovaj duo, produkcija je super, miks je super, pevanje je prelepo bukvalno, pevaju o svemu i svacemu, ljubavi, prijateljstvu, engleskoj lol, veoma raznoliko, mada sto se tice zvuka i vajba, sve vreme je nekako ista energija, nema nekih dinamickih momenata ili velike razlike medju pesmama sto bih rekla da je najveca mana albuma, ali sem toga veoma veoma fin album! zanr je neki sophisti-pop sta god to bilo, svakako veoma osamdesete.
znam poslednju pesmu, glory box, sa tiktoka hahah, ali stvarno je dobra! prijatno me je iznenadio žanr ovog albuma, nisam nikad čula ništa slično, kao da si pomešao cranberries i hip hop, veoma svež zvuk, za mene barem. produkcija, vokali, sve je super urađeno, prva pesma prosto odaje atmosferom početka nečega, a poslednja završetkom, ali taj završetak kao da opet označava početak nečeg novog. ako to ima smisla. jako sam uživala u ovom albumu!
UAU. OK. neverovatni instrumentali, sa prvom notom prve pesme ja sam vec transportovana u neku drugu dimenziju. ovako nekako dozivljavam pricu ovog albuma, mada znam da nije tako namenjeno - umetnost je subjektivna- album pocinje sa optimisticnim istrazivanjem svemira, trazimo nesto novo, nesto uzbudljivo, nesto vanzemaljski (ogledano u upbeat ritmovima, skoro sljokicavim instrumentima i "normalnim" vokalima); ali ups, umesto na idilican svet koji smo zamislili nailazimo na nevidjen teror, represiju i tugu (warszawa i sve njene sumorne melodije i neobicne horske linije). sva nada je izgubljena. ali da li je? u svemu tome tako vanzemaljskom, nalazimo ipak nesto ljudsko, neku fundamentalnu humanu crtu koju prepoznajemo tako daleko od kuce (poznati, umirujuci instrumenti (saksofon, klavir, gitara) pomesani sa neobicnim, skoro nesvakidasnjim zvucima sintisajzera) i to nam uliva nadu i uverenje cije smo se potvrde plasili ali koja nam sad toliko ocajnicki treba: dom je mesto koje ce te pronaci u svakom cosku sveta.
super sam se iskenjala ali zaista me je dirnuo ovaj album, produkcija je na nevidjenom nivou. nije los ovaj dejvid boui. warszawa, subterraneans, speed of life, dobre pesme.
aaa transition izmedju peoples parties i the same situation, obozavam prelaze iz jedne u drugu pesmu. raised on robbery me je probudio iz mrtvih ne znam ni sto. trouble child strava truba i strava prelaz u twisted. onako malo je retro truba, ali to je bas i fora. volim sto u svakoj pesmi joni mitchell polu peva polu recituje slam poetry. "and you know two heads are better than one" being the last lyric of the album SHES SO UNSERIOUS
ma joni je bre do jaja, vec sam poslusala blue ranije i znam da je dobar bas, ovo je valjda odmah sledeci album posle pa naravno da lice sonicno ali ovaj je tonom nekako neozbiljniji, odnosno lezerniji, opusteniji. strava je, lak za slusanje. super produkcija kao i uvek, ponekad divne melodije ponekad najkomplikovanija recenica ugurana u tri sloga kao sto samo ona zna da izrecituje, but you have to love it. mnogo mi se svidja koliko razlicitih instrumenata mozes da cujes u jednoj pesmi!
moj prvi beatles album, kinda nervous! зашто ми певају само у десно уво :( ово су просто битлси, не знам како боље да објасним. знам мишел!! смешно ми је што има само једна песма која је дужа од 3 минута, трендови у музици стварно се враћају и понављају. готов албум! нисам пала на дупе? е али то је трик код битлса, слушаш их и мислиш ''па шта је овде тако посебно звучи ми као свака рок фолк песма икада'' АЛИ БАШ ТО! СВИ ЗВУЧЕ КАО БИТЛСИ! ЈЕР СУ ОНИ ПРВИ! ЧИЈА ЈЕ МУЗИКА ЗВУЧАЛА ОВАКО! не знам од кад ја овако страствено делим своје мишљење о битлсима. не знам ни од кад имам мишљење о битлсима. све у свему, микс је катастрофа, у једном уху бубањ и гитара у другом вокали и то је то лоллл. али не могу много да серем јер је ово '65. , миксовали су песме на телеграфу вероватно. лупкала сам ногама, махала сам главом- мелодије су стварно супер, а и инструменти такође. не знам о чему су певали искрено, и не могу тиме да се бавим, опростите ми битлси.
прва песма је предобра втф. и друга песма је бенгер???? све песме до сада су добре ајм шук. okej sad smo stigli do dve pretposlednje pesme koje su america centered and i dont really care for that but okay. outro za grace je crazyyyyyyy. nisam znala sta da ocekujem. ali nisam ovo ocekivala? mislim, nisam ocekivala da mi se ovoliko svidi album, nisam ni sigurna zasto jer nije kao da su napravili ista revolucionarno (no shade), ali stvarno sam toliko uzivala da to prosto moram da naglasim jos jedanput hahaha. melodije mi se svidjaju, ovaj covek lepo peva, svidjaju mi se rifovi i soloi na gitari, svidjaju mi se bubnjevi i svi instrumenti; ima ponekad malo klavira, its just so fun! ovo je kao neki rok pomesan sa npr folkom, ne znam, ali podseca me malo na arctic monkeys sto zvuci neobicno ali nekako slicnu intonaciju imaju vokali oba benda?! mnogo su tihe pesme iz nekog razloga, legit sam pojacala na 100 zvuk na slusalicama samo da bi normalno zvucalo, ali sem toga stvarno nemam nekih kritika. mozda eto ove pesme sto su malo vise amerika, o americi, nekako ne rezonuju samnom ali nema veze, nema ih puno. neironicno kad se zavrsio album pustila sam ga ponovo da bih cula prve tri pesme opet, to nisam nikad uradila sa ovim albumima do sad!
izgleda da su ovo samo instumentali, sto je zapravo savrseno jer pisem seminarski iz fizike i treba mi fokus. 1001albumsgenerator are you spying on me? groovy bas u groovy st. - fitting. gotovo - nisam odusevljena. nista posebno nije lose, u tome i jeste problem, jer nije u pitanju nista posebno. postoji toliko pesama, a i albuma koji su iskljucivo instrumentali i koji imaju neverovatnu produkciju i koji kroz same instumente mogu da ispricaju pricu. ovo je samo glorifikovana lofi muzika da budem iskrena. nista ne fali da album bude tog zanra niti ista fali takvoj muzici, ali ne vidim razlog da ovo bude na listi albuma koje moras da cujes barem jednom u svom zivotu. ali jeste mi pomoglo da se fokusiram za pisanje seminarskog!
ima veoma ozbiljan glas, nisam to očekivala iskreno. ozbiljan u smislu dubok, a i pomalo kao da više recituje nego što peva haha. ponekad mi je mnogo teško da razlikujem dobru i lošu muziku i ovo je taj trenutak. upravo je rekao fucking a pesma nije obeležena da je explicit. listen, im not a prude, ali ta oznaka postoji sa razlogom. brat samo izmišlja reči, respect. three songs in and im sick of this man, hes just saying whatever at this point. plus produkcija je toliko haotična, nema veze što je ovo neka indi/alternativna spora muzika, na svakih 5 sekundi upada novi instrument sa novom melodijicom. to naravno može da bude dobro ako je dobro urađeno, ali ovde samo imaš osećaj pretrpanosti. gotov je. ovo je ubedljivo najdosadniji, a borim se da ne kažem i najgori, album koji sam ikad poslušala. toliko neinspirisan, prepotentan, ugh. tekstovi svih pesama su ekvivalenti rečenici ''trava je zelena, nebo je plavo'' - nula umetničkog duha ili bilo kakvog truda da ovaj album, koji se najviše oslanja na singer-songwriter aspekt muzike (iz nepoznatog razloga), ima bilo kakvu koherentnu temu/priču, bilo šta da ovo bude barem podnošljivo za slušanje. ali nije podnošljivo i to najmanje zbog tekstova zapravo. ne znam ko je ovom čoveku dopustio da peva i smišlja melodije (ako ih uopšte on i smišlja) jer nisam dugo čula ovako loše melodije (ni glas njegov mi se ne sviđa, ali to je više subjektivno - melodije su objektivno loše). produkcija je gitara, bubanj, violina ponekad, na najdosadniji, i u svakoj pesmi identično odsviran način. ponekad pokuša da napravi neki ''dinamičan'' momenat sa instrumentalizacijom i zabole me uši. gore sam pomenula da je u jednoj pesmi bilo 50 različitih instrumenata ali od toga je ubrzo odustao. slušala sam npr 6. pesmu i neironično rekla naglas zašto ja ovo slušam, ovo je užasno. žao mi malo ovog bila ali opet ne toliko, nisam ja kriva što mu je sranje album.
soo cute. malo sedamdesete iako je iz 88. najobicniji rok album, veoma mi je prijao posle jucerasnjeg... ali ne vezano za to, ovaj covek fino peva, produkcija je super, instrumenti, melodije sve jako lepo zvuci.
najdžez album ikada. klasika. veoma dobro.
zapravo sam veoma uživala, pogotovo pri kraju albuma! pevanje, melodije, produkcija, sve je mnogo lepo, uglavnom smirena indi-folk atmosfera puna akustičnih instrumenta, ali ono što zapravo čini ovaj album, po meni barem, jesu tekstovi pesama. svaka pesma je kao novi svet u koji ulazim i koji mi od početka do kraja drži pažnju jer se osećam kao da sam tu i da posledice i na mene utiču, i love it!!!!! the queen and the soldier se najviše istakla na prvo slušanje, tako koncizna priča koja u sebi krije toliko narativa i pouka I svega i wow
bjork je kao evil caroline polachek lowkey. veoma veoma zanimljiv album, znala sam da bjork ima ludu muziku ali nisam nikad slusala pa sam bila veoma uzbudjena da cujem sta se tu desava. i svasta se desava zaista: malo edm momenata, malo bitboksa iz nekog razloga, malo horskih momenata, puno harmonija, puno neobicnih vokala i melodija (da ne kazem skicanja, ali necu to reci) i puno puno ponavljanja iste dve recenice u jednoj pesmi, sto postujem jer uvek nadje neki zanimljiv nacin da to uradi, na primer kad ubaci trap beat u sred pesme ili manastirski hor u pozadini. e da, ima bas dosta akapela momenata, sa nekim pesmama koje su skroz akapela, ne znam koliko je to tipicno za bjork. svidja mi se sto ima i pesme na islandskom! ne znam koliko mi se bas dopada ton njenog glasa, ali ima mocne vokale to se ne moze poreci.
bas mi se nesto nije slusao aerosmith, ne znam sto, ali mi je mnogo drago da sam poslusala album jer mnogo volim ovaj tip(?) roka; ne znam, meni je u mojoj glavi ovaj zvuk prvo sto mi padne na pamet kad kazem rok, klasika otprilike. u svakom slucaju bas sam uzivala sve je super, nisam neke detalje trazila niti su mi sami dosli, ali nije ni vazno, dok god je melodija dobra, a bubnjevi jaki, ja se ne zalim!
moss garden najzen pesma ikada. SAKSOFONNNN. neukoln je ludilo. ovaj album... nije ni gotov ali vec njusim 5 zvezdica im not even kidding. ok sad je gotov. WOOOW! ovo je drugi deo berlinske trilogije, i apsolutno se primeti kroz ambijent, zvuk, produkciju, uau. pocetak albuma je vise "tradicionalan" sa pesmama gde dejvid peva i instrumenti su otprilike ono sto se ocekuje da se cuje na "pop/rok" ploci, ali brzo skrenemo u neki zavijutak gde je glavna stvar koju cujemo zvuk iste one melanholije i misterije (ne mogu jos uvek da nadjem prave reci) koji cujemo u drugom delu albuma low. saksofon i sintisajzer i sta vec ne, prave takvu atmosferu da bukvalno vidim sebe kako idem lose osvetljenim hladnim berlinskim ulicama 1977. i uau, prosto uau. heroes kao najjaca pesma ikada, the secret life of arabia je tako neocekivano funky, mnogo mi se svidja. sve pesme od otp v-2 schneider do kraja albuma - peak.
jel treba da me bole usi od ovoga? kao, ozbiljno me zanima. ali ok pesma se zove heroin - ako je heroin ista kao ova pesma sad jos manje imam potrebe da to probam nego ranije, a vec mi je zelja bila nepostojeca, hvala velvet underground! ovo je zvanicno previse avangardno za moj ukus, ja se izvinjavam sto nisam vise kul, ali ovo stvarno nije napravljeno za uzitak obicnog gradjanina kao sto sam ja. mozda da je bolje izmiksano lakse bi se slusalo, jer ima puno skicanja instrumenata, ne znam koliko je to namerno, a uopste mi nije mnogo pojacan zvuk. ali dobrooo 1967., ill give it a pass... ova poslednja pesma je gitarska verzija of just hooting and hollering. gotovo je thank god. mozda sam ja samo lose raspolozena, ali ovaj album je bas smoriooo. najbolji delovi su tamo gde je zenski vokal. ovo ostalo... yawn
e ovo je vec prijatnije psihodelicno iskustvo od jucerasnjeg. mozda zato sto ne slusam na slusalicama. pesma se zove out of focus i ima totalno nesinhronizovane melodije na gitarama.. okayy theyre cooking lowkey. nekoliko pesama ima fake out krajeve i mislim da je to presmesno, zavrsi se pesma i posle dve sekunde kaze sikkeeee i ponovo krene beat i gitara, ponekad i vise puta u jednoj pesmi, and i fall for it every time. dobar je album, nisam pala na dupe i verovatno ga necu zapamtiti, ali mi ne smeta njegovo postojanje. zanimljivi guitar riffovi, dobar bas, bubnjevi se lupaju na trista nacina, fino! svidja mi se sto ima samo 6 pesama i sto traje samo pola sata.
